Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i vrste carina". Rad ima 42 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Садржај

Увод

Царинска служба развијала се у складу са потребама и могућностима актуелних власти и режима, ширења и развоја трговинских односа у међународним оквирима, као и у зависности од укупних светских царинских трендова.

У југословенској држави створеној после Првог светског рата 1. децембра 1918. године, због унутрасњих противуречности и криза на унутрасњем и међународном плану, као и због заоштравања међународних односа, царинска служба је била у доста подређеном полозају и није имала потребан развој.

После Другог светског рата, царински прописи, а првенствено царинска тарифа Југославије између два светска рата, нису одговарали интересима и потребама ратом порушене и уништене Југославије, мада су се у првом послератном периоду примењивала одређена правила Царинског закона претходне Југославије. У ствари, то је био Царински закон Краљевине Србије од 23. јануара 1899. године, са изменама и допунама из 1904. године. Што се тиче номенклатуре за класификацију робе у царинским тарифама, у периоду пред Други светски рат примењивала се тзв. “Женевска номенклатура” и она се код нас користила и једно време и после Другог светског рата.

Национални комитет ослобођења Југославије, Одклуком о организацији државно - финансијске управе од 30. децембра 1944. године, формирао је у оквиру Државног повереништва финансија Одељење царине са 4 одсека као унутрашњим организационим јединицама, царинарницама као првостепеним царинским органима и инспекторатима у седистима појединих република, при цему се привремено обављање ових послова, са укупно 54 службеника, вршило у Одељењу царина јос од 15. новембра 1944. године.

Односи у новој држави захтевали су и нова законодавна акта са прописима који ће регулисати надлежност и овлашћења царинске службе. Дана 19. октобра 1948. године ступио је на снагу нови Царински закон који је поставио правни основ за рад царинских органа, док је Царинска тарифа претходне Југославије и даље остала на снази. Царински закон из 1959. године потпуно регулише основне институте царинског система, а због насталих промена у друштвено - политицком систему, као и наглом порасту спољнотрговинске размене наше земље 1973. године доноси се нови Царински закон. Следећи Царински закон донет је 1976. године, а његове измене и допуне вршене су у више наврата, а ради његовог побољшања у смислу даљег усавршавања основних института царинског система и усклађивања са другим законима, односно променама које су у међувремену настале у нашем привредном систему. После распада СФРЈ, први нови Царински закон у Савезној Републици Југославији донет је 1992. године, да би такође био мењан и допуњаван у висе наврата у складу са потребама и развојем укупне ситуације у земљи.

У периоду до 1966. године, када су извршене значајне промене у царинском, спољнотрговинском и девизном систему, наша земља је приступила већем броју међународних конвенција и споразума, чиме су створени услови за шире укључивање наше привреде у међународну поделу рада. Наша земља је приступила Конвенцији о оснивању Савета за царинску сарадњу, Конвенцији о царинској вредности и Конвенцији о номенклатури за класификацију робе у царинским тарифама. У овом периоду Југославија је постала и пуноправни цлан Општег споразума о царинама и трговини (ГАТТ).

...

 

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]